Mladenovac

Kada je 1884. prošao prvi voz na tek otvorenoj pruzi Beograd-Niš, na jednoj železničkoj stanici, na krajnjem severu Šumadije, počelo je da se razvija naselje. Stanica je prozvana Međulužje i prvo je dobila mehanu "Kosmaj", današnju "Staru mehanu". Uskoro su sa Kosova pristigli cincarski trgovci, braća Đorđe i Naum Atanasijević i tu otvorili parni mlin, a kada je broj đaka narastao do 30, otvorena je i škola. Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića stanično naselje je 1893. proglašeno za varošicu i od tada su u nju nagrnuli trgovci i zanatlije. Novo ime varošica je dobila prema selu u čijem je ataru nastala, a predanje kaže da naziv "Mladenovac" potiče od prvog mesta na kome se zaustavio Mladen, seleći se sa braćom sa Kosova.
U poslednjoj deceniji 19. veka u Mladenovcu je radilo svega pet opančara, dvojica abadžija, stolar, ćurčija, mesar, kovač, berberin i bozadžija. Već 1895. osnovana je prva od četiri banke da bi se finansirala privreda, za koju se znalo da će se zahuktati čim je, početkom novog veka, izgrađena i prva uskotračna pruga, koja je Mladenovac povezala sa železničkim čvorom u Lajkovcu. Trgovac Paja Jovanović je odmah podigao pogon za preradu mesa, a njegov kolega Nikola Đorđević otvorio je moderni mlin. Iz Sopota im se pridružio Sima Jovanović sa fabrikom džakova, koja je postala najveća na Balkanu, a pošto je 1930. varoš postala sedište istoimenog sreza, dobio je i industriju mesa. U Mladenovcu je danas na pravom mestu svako ko voli stoletne šume i otkriva retke biljke jer se nad gradom izvija planina Kosmaj, u čijim šumama su ušuškani i stari manastiri Pavlovac, Tresije i Kasteljan. Na ovoj planini, kažu ekolozi, postoji 95 izvora, 551 vrsta biljaka, čak 300 vrsta gljiva, a na dva kilometara je i Koraćička Banja.